Ваша
Преосвештенства, високопречасни и часни оци, даме и господо, браћо и сестре,
дивећи се величанственим јутарњим
зрацима сунца, свако од нас се сигурно замислио над тајном њиховом и запитао се
како ли је тек величанствен извор њихов.
Дивећи се величанственим делима
Светог Јована Златоустог, свако ко је макар и чуо за њега, замислио се над
тајном његовом и запитао се како ли је тек величанствен извор златоустости
његове.
„Земаљски анђео и небески човек,
ластавица благоглаголива и многогласна, ризница врлина, камен неломиви, узор
верних, мученицима подобни, који је једнаке части са анђелима, једнакога
значаја са апостолима, у песмама да се велича, Златоусти!“, певамо на вечерњем
богослужењу.
И задивљени питамо се ко је тај који
ти даде дарове? Ко је тај који даје дарове? И поучени животом Светог Јована
одговарамо, Дух Свети!
Јуче смо на вечерњем богослужењу
такође певали: „Богонадахнута труба кроз коју нам се провозгласи Дух Свети, био
си Златоусти...“ , на другом месту пак: „Цео си био обитавалиште Божије, цео си
се појавио као инструмент Духа Светога...“
Дух Свети Утешитељ Благи, је тај
који даје дарове. Духом Светим је Христос присутан на Светој Литургији. Ако нам
је циљ живота спасење, не смемо заборавити да је оно благодатни дар Духа
Светога. Истини за вољу, потребан је и човеков пристанак и сарадња, али је дар
Духа Светога на првом месту. Зато Свети Оци говоре о стицању благодати Духа
Светога као циљу хришћанскога живота.
„Благодат Духа Светога је та која
надопуњује немоћи наше.“ Једном су питали Светог Јована Златоустог када Бог
помаже, а он им је одговорио: „Када учините све што је до вас, а оно преко што
је потребно, то је благодат Божија.“
Зато ми на првоме месту требамо бити
Христови, како би благодат дошла на нас. Јер Христос сведочећи о Духу Светоме,
вели: „Он ће мене прославити, јер ће узети од мојега и јавити вам.“ Јеванђелист
Матеј наводећи речи Спаситеља: „ Који љуби оца или матер своју више него мене,
није мене достојан“ сведочи да бити Христов значи љубити Бога свим срцем
својим.
Данашња јеванђелска прича, коју смо
чули на Светој Литургији, сведочи о љубави и бризи Божијој и поучава нас да је
управо Христос „Пастир Добри који свој живот полаже за своје стадо.“ Та љубав
Божија, обасјала је и освојила срце Светог Јована, који је својим златним
устима могао да изговори речи заједно са Светим апостолом Павлом: „ Угледајте
се на мене као што сам се ја угледао на Христа.“ Свети Јован Златоусти је
својим животом заиста подражавао Христа Пастира Доброга, чак и до „устајања
против оних који царују.“ Господ у јеванђељу сведочи о томе како је само кроз
Њега могуће спасење и каже: „Ја сам врата и који прође кроз мене, тај ће се
спасити...“ Зато на крштењу певамо: „Ви који се у Христа крстисте, у Христа се
обукосте.“
„Све могу у Господу, који ми снагу даје“, каже апостол
народа. Господ наш Исус Христос је наша снага, коју овај свет нити даје, нити
може одузети. Исти апостол укоревајући становнике Коринта каже: „Зато нека се
нико не поноси људима, јер све је ваше...А ви сте Христови, а Христос је
Божији.“ Христос је наше име, браћо и сестре хришћани! Својим делима и
богословљем Свети Јован Златоусти је то посведочио заједно са апостолом Павлом
као ретко ко у историји Цркве.
Зато се ми и трудимо да са Светим
апостолом, који је од гонитеља хришћана озарен светлошћу Христовом и преображен
постао један од највећих ревнитеља Цркве Божије, поновимо речи: „Не живим више
ја, него живи Христос у мени.“ Христос је наш мир, наша радост, наше укрепљење.
Христос нам је даровао живот и то живот у изобиљу. Тако да, све што имамо,
имамо захваљујући Христу, у Христу и ради Христа. Да је Свети Јован Златоусти
сав био Христов сведочи и отац Георгије Флоровски речима: „Живот Златоустог
није био ни миран ни лак. Он је био подвижник и мученик. Међутим, пустиња није
била место његових подвига, него хаос овога света, катедра проповедника и
епископски престо. Његово мучеништво је било мучеништво без крви. Нису га
прогонили неки спољни непријатељи, него његова сабраћа, који су га лажно
оптуживали и он је свој живот окончао у оковима и у изгнанству, изопштен и
прогнан од хришћана због своје вере у Христа и Јеванђеље које је он проповедао
као откривење и закон живота.“
Дивећи се красоти његовој, многим
велелепним песмама га прослављамо. Но, не смемо заборавити попут оних зракова
сунца, којима се дивимо, а који своју лепоту и величанственост дугују своме
извору сунцу, Свети Јован Златоусти сву своју красоту дугује извору сваке
красоте и свакога добра Сунцу Правде, Господу нашем Исусу Христу.
Ми га као Христовога и прослављамо,
задивљени певајући: „ Обогативши се умом Христовим, твојим чистим животом, био
си унапредитељ и приповедач људскога спасења, богонадахнути Златоусте и делатељ
који изливаше науке спасавајуће.“
Зато радосним усклицима једнодушно
замолимо „ Оче Јоване Златоусте, моли Христа Бога Логоса, да се спасемо.“
Стефан Н. Драгићевић
Нема коментара:
Постави коментар