Читати богооткровењске
речи Светог Писма, а не делати на прави начин у складу са њима је подједнако
трагично као и присуствовати на Божанственој Евхаристији, а не учествовати у
заједници верних која је Тело Христово. Врхунац заблуде је када прочитано не
разумемо на прави начин па деламо по сопственом нахођењу, по закону сувог
умовања, буквалног схватања, фарисејског формализма, а не по закону љубави и слободе.
Безбројни су примери у Јеванђељу
који указују на стравичност погрешног
разумевања закона и речи Божијих, у ширем смислу, неразумевања целокупног
живота Цркве. Много је сведочанстава о томе како Господ разобличава фарисејску
прелест истичући пре свега закон љубави. Господ истерује трговце из храма, осуђује
формалистичко празновање суботе, фарисеје назива окреченим гробовима и говори:
„Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство Небеско
пред људима, јер сами не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“(Мт
23,13). Читати Свето Писмо, а не разумевати га на прави начин је као гледати, а
не видети, слушати, а не чути. Да фарисеји и књижевници нису разумели
Писмо сведочи Господње питање упућено
фарисеју Никодиму, који није разумео како се може човек поново родити, духовно
родито, родити се одозго: „Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?“(Јн 3,10),
или пак на другом месту Господњи прекор учитељима закона да се они позивају на
писма, а Њега не познадоше, а писма управо за Њега сведоче.
Господ неће жртве паљенице, неће празно моралисање
и лицемерје, пуко испуњавање закона, јер сетимо се речи Светога апостола Павла
да не спасавају дела закона. Господ жели чисто срце, блудницино покајање,
митареву смерност, капетанову веру, Закхејеву одлучност и жељу да види и прими
Бога... Погледајмо најпре у себе, у унутрашњост свог бића, а потом и у људе око
нас. Видећемо да је мало оних који се кају, а пуно оних који осуђују, мало оних
који правила поштују, а много оних који их пишу и захтевају њихово испуњавање и
поштовање, мало оних који истински воле, а пуно оних који о томе само
празнослове...
Свети апостол Павле у својој Химни
љубави јасно указује на то шта значи разумети Писмо „...ако љубави немам, онда
сам као звоно које јечи и кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам
све тајне и све знање и имам сву веру да
и горе премештам, а љубави немам, ништа сам...“ (1Кор 13, 1-2). И заиста
престанимо да звечимо, јечимо и
одјекујемо осудом и празнином. Читајући Свето Писмо узрастајмо и усавршавајмо
се у љубави Христовој, јер ако на прави начин разумевамо тај богонадахнути
текст, увидећемо да нас он управо на то позива и томе учи.
Свети ава Јустин говорећи о важности
канона у Цркви каже: „Каноне чувајте као зеницу ока свог, али да се спасе један
човек, не важи ни један канон!“ Ово показује да је љубав, у овом случају Божије
човекољубље, закон изнад свакога закона. Ово
пак не значи да су правила, норме, канони и закони бесмислени и
беспотребни, те да нам је све дозвољено. ,,Све ми је дозвољено, али све не
користи“, каже апостол народа. Анархија није пут до спасења. То само значи да
није човек ради закона, већ закон ради човека, не да га спута и зароби, осуди,
већ да га усмери и покаже му пут вечног живота, а то ће успети само уз
посредовање два нераздвојива водича, а то су љубав и слобода.
Нема коментара:
Постави коментар