,,Није увек и није сваки човек спреман на апсолутну узајамност, апсолутну верност, апсолутну честитост. И не може се од човека тражити оно што он не може дати, чак ни ако је то ваш син или кћер, брат или сестра, муж или жена, пријатељ или пријатељица. Нека вам се сваки човек отвори у оној мери у којој може и хоће то да учини. Не може се продрети у душу човекову, јер је то светиња над светињама и ту се може ући само ако вам отворе и позову вас унутра. Понекад се може стајати пред вратима и куцати, као што Христос куца у људским душама, али тихо и ненаметљиво. А ако се врата не отворе, боље је отићи...
...Љубав према ближњем треба бити мудра. Она треба бити жртвена као љубав Христа, Који нас је заволео такве какви јесмо. Она треба да причињава радост ближњима, а не да за њих буде бреме које није лако понети. Она треба да буде апсолутна, али не треба да тражи адекватну љубав од стране ближњих. Она не треба да прерасте у љубомору, да доведе до свађе и зависти, ограничава слободу ближњих, не треба да буде егоистична, не треба да се умањује уколико не наилази на одговор. Апостол Павле говори: "Љубав дуго трпи, милосрдна је, љубав не завиди... љубав...не тражи своје...све покрива, свему верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје..."(1Кор 13,4-8)".
Нема коментара:
Постави коментар