уторак, 12. март 2013.

Одломци из "Слово љубве" владике Давида Перовића


,,...Љубав је једина права која се стварно протеже од нуле до у бесконачност, она се мери вечношћу. Њу ништа не може да обухвати и прожме, зато што она собом све обухвата и све прожима. За њом свесно или несвесно чезне све и сва, и целокупно личносно и целокупно саборно биће наше...  Једино љубав лако подноси увреду коју јој је нанео неко други, па је још спремна и да покрива његову срамоту... Расуђивање и умереност чувају љубав од слепила и краткотрајности, од бича савести и убиства... Љубав је живи огањ који спаљује, па  зато у њој треба бити и умерен и трезвен... Љубав не тражи своје и зато она нема никаквог другог права, осим права да се даје... Човек је подвижничко биће, он се пропиње јер му је смрт за вратом, а љубав пред очима... Ако чиниш грехе и кајеш се, они ће ти бити опроштени, међутим, не будеш ли волео, макар и не грешио, неће ти бити опроштено. Дакле, будеш ли грешио, а волео, немој се бојати, не будеш ли волео, ужасавај се... Ништа са љубављу је све, а све без љубави је ништа... Љубављу смо постали, љубављу опстајемо и љубављу ћемо постојати..."                                                                                                                                                           

Нема коментара:

Постави коментар