"Ко сам ја?", упита младић старца. "Ти си оно што мислиш", одговори старац, "објаснићу ти једном причом".
"Једнога дана, поред градских зидина, у сумрак су се могле видети две особе које се грле".
То су мама и тата. - мисли невино дете.
То су љубавници. - мисли човек покварене маште.
То су двоје пријатеља који се нису видели дуги низ година. - мисли човек који живи сам.
То су два трговца који су склопили добар посао. - мисли човек похлепан за новцем.
То је отац који грли сина који се вратио из рата. - мисли жена нежне душе.
То је кћи која грли свога оца који се вратио са оута. - мисли човек ожалошћен због смрти своје ћерке.
То су заљубљени. - мисли девојка која сања о љубави.
То су двојица који се боре на смрт. - мисли убица.
Ко зна зашто се грле - мисли ускогрудан човек.
Како је лепо видети двије да се грле. - мисли човек Божији.
"Свако мисли", закључи старац, "зависно од тога ко је он". "Проникни у своје мисли, оне ће ти рећи ко си".
непознати аутор
Нема коментара:
Постави коментар