Жена која је преживела абортус, Gianna Jessen

Из љубави су ми родитељи дали живот.  Тако ја мислим... Настају моје прве жиле, тело почиње да се обликује. Већ имам уста... Срце је почело да ми куца. Ко још може да посумња да ЈА ЖИВИМ? Не схватам зашто је моја мати забринута... Ручице и ножице су почеле да ми расту. На рукама су изникли прстићи. Скоро ћу њима почети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе моје мајке. Тек данас је мајка сазнала да ме носи у утроби... Пресрећна сам због тога, једва чекам да видим лице својих родитеља... Сад је већ сигурно да сам девојчица. Имам све органе, боље осећам околину... Коса и обрве су почели да ми расту, то ме краси...

Очи, уши, нос... Гледам, чујем, миришем... Чујем како моји родитељи разговарају, некако су узнемирени... Отац вели: "Кад ћеш већ једном да абортираш?" Шта ли то значи? Можда се спремају да ми купе колевку... Мама, чујеш ли како ми лупа срце? Оно куца и за тебе, вољена мајчице... У твојој утроби се осећам безбедно и срећно... Мајко! Мајко! Где смо то? Шта то раде са мном? Мајко, помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко... Не дозволи да ме убију... Боли! Боли ме! Молим те... Помози!

Госпођо, изволите. Обавили смо операцију... Заметак је одстрањен.

Прелепа песма о Светом Сави

На земљи као на небу

Читајући молитву Господњу, "Оче наш", често чујемо да они који је читају изговарају ...да буде воља Твоја и на земљи као и на небу... На први поглед може нам се учинити да је то сасвим у реду и да ту нема никаквих неправилности, међутим уколико погледамо писани текст ове молитве у Св. Писму, молитвенику, часослову, црквеном календару и сл. видећемо да нигде нема записан везник "и" који понекад приликом изговарања овог дела молитве људи умећу између делова "на земљи као" и "на небу". Тог везника нема, већ део молитве правилно гласи ...да буде воља Твоја и на земљи као на небу... дакле, без везника "и" између "као" и "на".

Проблем је што тај везник "и", уколико се нађе на том месту које му не припада у потпуности мења смисао овог дела молитве "Оче наш". Када се молимо ...да буде воља Твоја и на земљи као на небу... молимо се управо за то да Божија воља као што је на небу буде и на земљи. Међутим када се молимо  ...да буде воља Твоја и на земљи као и на небу... ми као да говоримо да Божија воља није ни на небу већ се и за њу молимо, молимо се да Божија воља буде и на земљи као и на небу, што је неисправно јер Божија воља свакако јесте на небу. Уколико неко већ умеће овај везник "и", онда је потребно додати и "као што је" па ће тада бити очуван смисао овог дела молитве у говорењу ...да буде воља Твоја и на земљи као што је и на небу..., но, и овде је везник сувишан али бар не мења суштину и смисао овог дела молитве.  

Откриј љубав... Махатма Ганди

Узми осмех и даруј га ономе ко га никада није имао!

Узми зрак сунца и учини да одлети тамо где влада ноћ!

Откриј извор и окупај онога ко живи у блату!

Узми сузу и положи је на лице онога који никада није плакао!

Узми храброст и стави је у душу онога ко се не сме борити!

Откриј живот и проповедај о њему ономе ко га не може схватити!

Узми наду и живи у њезином светлу!

Узми доброту и даруј је ономе ко не зна даривати!

Откриј љубав и покажи је читавом свету!

Како да схватите значај времена...

Да би схватио значај једне године, питај ученика који понавља годину. Да би схватио значај једног месеца, питај мајку која се превремено породила. Да би схватио значај једне седмице, питај уредника неког седмичног магазина. Да би схватио значај једниг сата, питај заљубњени пар који са нестрпљењем чекају да се виде једно са другим. Да би схватио значај једног минута, питај некога ко је закаснио на воз, аутобус или авион. Да би схватио значај једне секунде, питај некога ко је преживео катастрофу. Да би схватио значај једне стотинке, питај некога ко је освојио сребрну медаљу на олимпијским играма.

ВРЕМЕ НИКОГА НЕ ЧЕКА! Искористи сваки трен јер он нема цену. Подели га са сваком особом до које ти је стало...и тај трен ће постати још више непроценљив.

непознати аутор

Анегдота о Богу и једном научнику

Један је професор на факултету изазвао студенте питањем: "Да ли је Бог створио све што постоји на земљи?" Један студент је храбро одговорио: "Да, створио је." "Бог је све створио?", питао је поново професор. "Да професоре.", поново је одговорио студент. Професор је одговорио: "Ако је Бог створио баш све на земљи, онда је Он такође створио и зло, јер зло постоји, и судећи према правилу да наша дела говоре ко смо ми, Бог је зао." Студент је након тог одговора заћутао.

Ти си оно што мислиш - проникни у своје мисли

"Ко сам ја?", упита младић старца. "Ти си оно што мислиш", одговори старац, "објаснићу ти једном причом".

"Једнога дана, поред градских зидина, у сумрак су се могле видети две особе које се грле".

Сан - разговор са Богом

Сањао сам да разговарам са Богом. "Дакле, ти би разговарао са мном?", рече Бог. "Ако имаш времена", рекох. Бог се насмеши. "Моје је време вечност. Шта си ме хтео питати?" "Шта те највише изненађује код људи?" Бог одговори:

Недеља Православља у Крагујевцу

Беседа на празник Св. Јована Златоустог

              Ваша Преосвештенства, високопречасни и часни оци, даме и господо, браћо и сестре,

дивећи се величанственим јутарњим зрацима сунца, свако од нас се сигурно замислио над тајном њиховом и запитао се како ли је тек величанствен извор њихов.

            Дивећи се величанственим делима Светог Јована Златоустог, свако ко је макар и чуо за њега, замислио се над тајном његовом и запитао се како ли је тек величанствен извор златоустости његове.

Поуке Светих Отаца

Бог нам се обраћа на различите начине, без обзира на лице кроз које нам говори. Св. Тома Кемпијски

Какав је човек у себи, тако он о свему спољашњем суди. Св. Тома Кемпијски

Весела игра осећања

Једном давно сва људска осећања и сви људски квалитети нашли су се на једном скривеном месту на Земљи. Када је Досада зевнула трећи пут, Лудост је, увек тако луда, предложила: "Хајде да се играмо жмурке! Ко се најбоље сакрије победник је међу осећањима."

Интрига је подигла десну обрву, а Радозналост је, не могавши да прећути, запитала: "Жмурке? Каква је то игра?" 

Fasting

And when you fast, do not look dismal like the hypocrites, for they disfigure their faces that their fasting may be seen by men. Truly I say to you, they have their reward. But when you fast, anoint your head and wash your face, that your fasting may not be seen by men, but your Father who is in a secret; and your Father who sees in secret will reward you. (Matthew 6:16-18)   

Односи СПЦ и државе Србије кроз векове

 УВОД

Ако ти питаш, шта је у опстанку народа важније, држава или Црква, тј. нација или Црква, не сумњај! Црква је суштина нације, Црква је душа народа, њој иде предност! Сва историја је пуна тог сукоба који иде од благог мешања до најкрвавијих отпора, али мешање државе у живот Цркве, каткад је врло грубо, а Црква то подноси, али и бори се. И сада се она, ма како изгледала повучено, бори!, изговорио је Свети ава Јустин Ћелијски, другом половином хх века, у време када је стање по Српску Цркву било изразито тешко, услед атеистичке идеологије комунизма, а по државу веома погубно, иако то нису сматрали њени тадашњи руководиоци јер су били слепи да виде да ограђивање од Цркве – Христа, води у бездан и таму најцрњу.

"Срна у изгубљеном рају", ава Јустин Поповић

Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.
По моме бићу разливена је нека магнетска сила туге. И све што је тужно у свету она неодољиво привлачи и слаже у моме срцу. Зато сам тужнија од свих створења. И имам сузе за свачији бол... Не смејте ми се, о насмејани! Ја сам запрепашћена сазнањем: у овом тужном свету има бића што се смеју. О, проклети и најпроклетији дар: смејати се у свету у коме ври туга, кључа бол, пустоши смрт! Какав осуђенички дар!... Ја се од туге никада не смејем. Како бих се смејала када сте тако груби и сурови, ви насмејани! Када сте тако зли и ружни! А ружни сте од зла. Јер само зло наружи лепоту земаљских и небеских створова... Сећам се, присећам: ова је земља некада била рај, а ја – рајска срна. О, сећања од кога усхићено посрћем из радости у радост, из бесмртности у бесмртност, из вечности у вечност!...

Прича о љубави и осећањима

Било једном једно острво, на којем су живели сви осећаји и људске вредности: Добра воља, Туга, Знање и међу осталима и Љубав.

Једног дана су схватили да ће њихово острво потонути, па су припремили своје бродове како би га напустили. Једино је Љубав желела остати до последњег тренутка.

Вече опраштања у богословији Св. Јована Златоустог

Прича о два монаха и свађи

Била једном два монаха, који су пуних четрдесет година живели у истом манастиру, а да се ниједном нису посвађали. 

 Једног дана први монах рекао је другом: - Не мислиш ли да би требали бар једном да се посвађамо?

 Овај други је узвратио: - Зашто да не. Око чега ћемо се свађати?

 - Могли бисмо око овог хлеба - предложи први. 

- У реду, свађаћемо се око хлеба. Како се то ради? 

- Овако- рекао је први монах, - Овај хлеб је сад мој, шта ћеш сад?

 - Задржи га - рекао је други монах. 

Антони де Мело 

Песма патријарху Павлу

Изреке о пријатељству

Од љубави ове нико нема веће да ко живот свој да за пријатеље своје. (Јн 15,13)

Без сумње, није тешко умрети за пријатеља као што је тешко наићи на пријатеља који би заслужио да човек за њега умре.

Троје може чувати тајну само ако је двоје од њих мртво. Бењамин Франклин

Пријатеље ствара срећа, а несрећа проверава. Сенека

Непријатељима треба непрекидно опраштати јер је то оно што их највише љути. Оскар Вајлд

Плашљиви пријатељ страшнији је од непријатеља, јер непријатеља се бојиш, а у пријатеља се уздаш. Лав Толстој

Мени није потребан пријатељ који се у свему слаже и на све клима главом, јер то исто моја сенка може да уради још много боље. Плутарх

Пре бих се могао спријатељити са оним ко ми је у наступу страсти учинио хиљаду зала, него са хладним човеком који би ми учинио хиљаду добара. Шандор Петефи

Ученици богословије даривали децу у крагујевачкој болници

По узору на ученике београдске богословије који су пре десетак дана даривали пакетићима децу која леже на Институту за мајку и дете, у Београду, и крагујевачки богослови су наставили акцију дарујући децу у крагујевачкој болници, КЦКГ. Ученици су преузели иницијативу за продужетак акције, а подржала их је и Управа богословије са особљем. Прикупљена су средства којима су направљени пакетићи који су данас подељени деци на педијатрији, хирушком, ушном и инфективном одељењу. Указујући на речи Спаситеља: Заиста вам кажем, кад  учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте. (Мт 25,40), желимо да позовеме све људе добре воље да увиде да је врло мало потребно да се некоме улепша и олакша дан, да се учини да бар на тренутак заборави на болест и проблеме и да је посебна радост чинити добро дело када су у питању наши најмлађи на којима свет остаје. Блаженије је давати него примати, па тако овом приликом апелујемо и на друге установе, или људе понаособ, да наставе ову акцију и постану удеоничари у радости даривања од срца срцу.

Habemus papam (Имамо папу)

AD MULTOS ANNOS!!!

Εις  πολλά έτη δέσποτα!!!

НА многАz лЭТА!!!

Верницима сестринске Римокатоличке Цркве честитамо на избору поглавара! Најискреније се надамо наставку дијалога Истока и Запада сећајући се Господње молитве у Гетсиманији: "Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду..."(Јн17,21).

Хитон Свете Цркве је давно подеран и крајње је време да се јединство обнови, несугласице  изгладе и спорови реше јер Христос није страдао одрубљивањем главе као Св. Јован Крститељ нити је преструган као Исаија управо како то не би било оправдање онима који желе да деле Цркву. Страдао је раширених руку како би све и сва пригрлио себи.

Молитва

Дан поодмаче, а ноћ се приближи

хајмо браћо на молитву, Богу да смо ближи!

У келије своје уђте, где тишина срце дражи,

уздижите ум к Господу, Он ће душу да нам блажи!

Са срца ће камен пасти, камен бола што притиска,

ране ће нам све зарасти, јер Божија милост блиста!

Хитон туге поцепаће Исусова крепост, сила и доброта,

вео смртни уништиће Христова моћ, љубав и красота!

Христологија Халкидона

―Претхалкидонска дешавања―

   Иако је Први васељенски сабор, победивши Аријеву јерес, доказао божанство Христово и дао многа објашњења везана за оваплоћено Друго лице Свете Тројице, христолошки спорови нису престали. У наредних стотинак година ће бити отворена многа питања, везана за личност Христову, која ће тражити додатна појашњења. Питања попут: На који начин се Син оваплотио?; Да ли је тада постао нешто друго, или не?; Да ли се непроменљиви променио?; Како је Бесмртни умро?; Нестрадални страдао?... биће разматрана током овог периода, али питање „Ко је заправо Исус Христос?“ биће у потпуности расветљено тек на Четвртом васељенском сабору у Халкидону 451.год.

Одломци из беседе "Љубав према ближњем", митрополит Иларион Алфејев

   ,,Није увек и није сваки човек спреман на апсолутну узајамност, апсолутну верност, апсолутну честитост. И не може се од човека тражити оно што он не може дати, чак ни ако је то ваш син или кћер, брат или сестра, муж или жена, пријатељ или пријатељица. Нека вам се сваки човек  отвори у оној мери у којој може и хоће то да учини. Не може се продрети у душу човекову, јер је то светиња над светињама и ту се може ући само ако вам отворе и позову вас унутра. Понекад се може стајати пред вратима и куцати, као што Христос куца у људским душама, али тихо и ненаметљиво. А ако се врата не отворе, боље је отићи...

   ...Љубав према ближњем треба бити мудра. Она треба бити жртвена као љубав Христа, Који нас је заволео такве какви јесмо. Она треба да причињава радост ближњима, а не да за њих буде бреме које није лако понети. Она треба да буде апсолутна, али не треба да тражи адекватну љубав од стране ближњих. Она не треба да прерасте у љубомору, да доведе до свађе и зависти, ограничава слободу ближњих, не треба да буде егоистична, не треба да се умањује уколико не наилази на одговор. Апостол Павле говори: "Љубав дуго трпи, милосрдна је, љубав не завиди... љубав...не тражи своје...све покрива, свему верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје..."(1Кор 13,4-8)".

Одломци из "Слово љубве" владике Давида Перовића

,,...Љубав је једина права која се стварно протеже од нуле до у бесконачност, она се мери вечношћу. Њу ништа не може да обухвати и прожме, зато што она собом све обухвата и све прожима. За њом свесно или несвесно чезне све и сва, и целокупно личносно и целокупно саборно биће наше...  Једино љубав лако подноси увреду коју јој је нанео неко други, па је још спремна и да покрива његову срамоту... Расуђивање и умереност чувају љубав од слепила и краткотрајности, од бича савести и убиства... Љубав је живи огањ који спаљује, па  зато у њој треба бити и умерен и трезвен... Љубав не тражи своје и зато она нема никаквог другог права, осим права да се даје... Човек је подвижничко биће, он се пропиње јер му је смрт за вратом, а љубав пред очима... Ако чиниш грехе и кајеш се, они ће ти бити опроштени, међутим, не будеш ли волео, макар и не грешио, неће ти бити опроштено. Дакле, будеш ли грешио, а волео, немој се бојати, не будеш ли волео, ужасавај се... Ништа са љубављу је све, а све без љубави је ништа... Љубављу смо постали, љубављу опстајемо и љубављу ћемо постојати..."                                                                                                                                                           

Светост; Светитељи као наш узор у животу

            Да постане свет, требало би да постане идеал свакога човека, али данас то нажалост идеал није. Идеали и смисао живота бивају везани за материјално, за пролазно, а не за оно што заиста вреди, а то је живот вечни који је могућ само у заједници са Христом.

Господ и свети Његови

Писмо није у читању него у разумевању

Читати богооткровењске речи Светог Писма, а не делати на прави начин у складу са њима је подједнако трагично као и присуствовати на Божанственој Евхаристији, а не учествовати у заједници верних која је Тело Христово. Врхунац заблуде је када прочитано не разумемо на прави начин па деламо по сопственом нахођењу, по закону сувог умовања, буквалног схватања, фарисејског формализма,  а не по закону љубави и слободе.

,,И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни...“(1Пт 2,5)

За разлику од јелинског схватања времена које је једнообразно, циклично, за хришћане време је линеарно, праволинијско. И док по Хераклиту све тече, све кружи, ми исповедамо да историја има свој ток, циљ и смисао. Онај који нам је објавио крајњи циљ и сврху овог времена, а самим тим и циљ наших живота у њему, јесте сам Син Божији, Месија, Спаситељ, који је једино Ново под Сунцем. Извршивши домострој спасења, Христос пре него што се вазнео дао је својим ученицима заповест да оформе Цркву, дом духовни „Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио и ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“(Мт 28, 19-20).

Божанствена Евхаристија

Ова Света Тајна земљу, за тебе, чини небом.

Св. Јован Златоусти

            Услед егоцентризма који је човек испољио у Едемском врту, не дуго након стварања, бива изгнан из Раја. Погрешно пројавивши своју слободу, човек је занемарио Очев дом и упутио се у „далеку земљу“. Заједница са Богом је прекинута, настао је јаз у који се угнездила смрт. Будући да је човека назначио за вечно постојање, које је овим јазом било онемогућено, свемилостиви и свечовекољубиви Отац шаље јединородног Сина не би ли пружио човеку поново шансу да вечно постоји. „Син Божији постао је Сином људским, да би синове људске учинио децом Божијом.“, говори Св. Атанасије Велики. Откривши нам се, васкрснувши, победивши смрт, дао нам је могућност спасења оставивши нам у аманет да вршимо оно чиме задобијамо вечну егзистенцију, оно чиме се обожујемо, усиновљујемо, а то је Божанствена Евхаристија, „...а ово чините у мој спомен.“

Старо и модерно доба

             Црква и модерност – сукоб или сарадња? Ово је врло изазовна и тешка тема, али тема која је недовољно разматрана; тема озбиљна и важна, али се о њој ретко говори. Да ли се православље зауставило пре модерности и да ли оно функционише само у традиционалним друштвима?  Да ли је Црква носталгична за традиционалним временом и има ли за њу места у модерни?, само су нека од питања која ова тема намеће.