Књига Откровења и савремено доба

„Тада погледа Бог све што је створио и гле, добро беше веома.“ (1Мој 1, 31). Међутим оно како се свет и догађаји у њему одвијају кроз историју свакако није оно што је зјело благо Богом саздано већ је то оно што је успео да изопачи човек. Тај свет који је човековом кривицом повезан са злом и изопаченошћу треба да прође како би наступили ново небо и нова земља.

Два вука у нама, поука Чироки индијанаца

Једном давно, стари Чироки индијанац је свом унуку испричао једну животну истину: "У души сваког човека се води битка, као борба између два вука. Један вук представља зло, представља бес, завист, похлепу, љубомору, ароганцију, егоизам... Други вук представља добро, представља мир, љубав, наду, ведрину, понизност, љубазност, добродушност, срдачност, дарежљивост, истину, саосећање, веру..." Мали индијанац се замисли, све своје мисли усмери на дубину дединих речи, па га запита: "Који вук на крају побеђује?" 

"Побеђује увек онај којега храниш..."

Нема места на земљи на које бисмо побегли и сакрили се од смрти

Човек се не може сакрити од смрти и у тварном тражити бесмртност, јер тварно је смртно по својој природи. Бог је тај који даје живот вечни и само у Његовом наручју и под Његовим окриљем човек је сигуран да му смрт неће наудити, односно да неће имати последњу реч над њим, јер Христос је својом смрћу и васкрсењем победио смрт. Учествовањем у Св. Евхаристији и примањем усиновљења на њој причешћујући  се Телом и Крвљу Сина човек прима лек против смрти, лек бесмртности. Ево приче која показује да нема места на земљи на које би човек отишао и сакрио се од смрти. Црква није место на коме се сакривамо од смрти, већ место где смрт нема завршну реч. То је место њеног пораза и немоћи, неделотворности. Смрти где ти је жалац; Аде, где ти је победа? Но, ван Цркве смрт влада и немогуће је од ње сакрити се.

ПРИЧА: Један багдадски трговац послао је слугу да обави неки посаона пијаци, али се овај вратио тресући се од страха. "Господару, док сам ишао пијацом, сударио сам се са неким незнанцем. Погледао сам му у лице и видео да је то смрт. Запретила ми је и удаљила се. Сада се бојим. Дајте ми коња, молим Вас, да побегнем у Самару и тако је избегнем." Трговац забринут за свог верног слугу, дао му је најбржег коња и овај је одмах одјахао. Недуго затим, трговац је отишао на пијацу и видео смрт како кружи у гомили. Пришао јој је и рекао: "Запретила си мом сиротом слуги јутрос. Шта је то требало да значи?" "То није била претња", одговори смрт, "већ изненађење што га видим овде у Багдаду." "Зашто не би био у Багдаду? Па он овде живи.", упита трговац. "Не знам, али речено ми је да ћу га вечерас затећи у Самари."

Царица тишине, дечански монаси

Парадокс нашег времена, Џорџ Карлин

Парадокс нашег времена је да имамо веће зграде, али краће живце; шире путеве, али уже видике; трошимо више, а имамо мање; купујемо више, а уживамо мање; имамо веће куће, а мање породице; више удобности, а мање времена; имамо више диплома, али мање разума; више знања, а мање расуђивања; више стручњака, а још више проблема; више знања у медицини, а све мање здравља.