Беседа на Рождество Христово Св. Григорија Богослова, скраћена верзија

Христос се рађа - прослављајте! Христос са небеса - сусрећите! Христос на земљи - узвисите се! “Певајте Господу сва земљо”(Пс. 95, 1); и да обоје заједно кажем: “Узвеселите се небеса и зарадуј се земљо”(Пс. 95,11) - зарад Наднебескога, који затим (постаде) Земаљски. Христос је у телу - страхом и радошћу обрадујте се; страхом - услед греха, радошћу - ради наде. Христос је од Дјеве - жене девственујте, да Христу мајке постанете. Ко се не би поклонио Ономе од почетка? Ко не би славио Последњега?
Опет се тама развејава, опет настаје светлост (Пост. 1,2-4); опет Египат бива кажњен тамом, опет стуб (светлости) обасјава Израиљ (Изл. 10, 21: 13, 21) - “Народ који седи у тами” незнања, нека види велику светлост (бого)познања (Ис. 9, 2). “Старо прође - ево све ново постаде”(2 Кор. 5, 17). Слово (старозаветно) се повлачи, Дух осваја. Сенке нестају - Истина наступа (Рм. 7, 6: 2 Кор. 3. 6; Кол. 2, 17: Јевр. 8. 5:10, 1). Мелхиседек се испуњује: Онај који је (као Бог) без матере - постаје (сада као Човек) без оца (Јс»р. 7, 3): без мајке претходно (у првом рођењу), а без оца у другом (рођењу, тј. оваплоћењу). Закони природе се укидају! Јер треба да се испупи горњи свет. Христос заповеда, немојмо се успротивити.”Сви народи запљескајте рукама”(Пс. 46, 2), “јер нам се роди Дете, Син нам се даде, Којега је власт на рамену Његовом јер се узноси заједно са Крстом - и назива се име Његово: Анђео Великог - то јест Очевог - Савета”(Ис. 9, 5). Нека Јован узвикне: “Припремите пут Господњи”(Мат. 3, 3). И ја ћу узвикнути значење овога дана: Бестелесни се оваплоћава, Реч (Логос;) добија дебљину (тела), Невидљиви бива виђен, Недодирљиви постаје опипљив, Ванвремени добија почетак, Син Божји Син Човечији постаје, “Исус Христос - јуче и данас и у векове исти” (Јевр.13,8).

Св. тајна покајања и исповести

Није могуће говорити о Исповести, а да претходно нешто не кажемо о покајању. Када човек сагледа своју грешност и када спозна себе, тада га тишти његово стање и то га одводи у покајање и будност. Тако он прекорева себе и напредује у врлини. Доћи до овога није лако, захтева се стално напрезање и напорне борбе, а велику помоћ пружа исповедање. На исповести и уз помоћ духовног оца човек изнова налази себе, преумљује се и враћа Богу.

            ,,Лако је исповедити да нисмо постили у прописане дане, да смо пропуштали молитве и били неуздрживи у љутњи. Ипак, различита је ствар ако сам одједном појмио да сам упрљао и изгубио духовну лепоту, да сам веома далеко од свог стварног дома, свог реалног живота, и да је у самој бити мог битисања безнадежно нешто драгоцено чисто и дивно.“ каже о. Александар Шмеман.

Агонија екуменизма – Хартфордски апел

Јануара 1975. седамнаест америчких теолога, припадника различитих америчких Цркава, окупили су се на академији у Хартфорду како би разговарали о заједничкој хришћанској реакцији на 13 лажних и погубних секуларних идеја које подривају савремено Хришћанство и његов утицај у друштву. Након што је комисија детаљно претресла сваку од тачака, усагласила се око текста познатог као „Хартфордски апел“. Реакција на апел је надмашила сва очекивања. И у Америци, а посебно у Европи „Апел“ је дочекан са одобравањем, ругањем, бесом, а код верника са осећањем огромног олакшања што је неко коначно рекао оно што је требало одавно да се каже. Онај који је учествовао у овим седницама и који је потписао овај „Апел“ био је и о. Александар Шмеман. Отац Шмеман је замољен да напише есеј о коме ћемо овде говорити, али пре тога да наведемо одломке из Хартфордског апела како бисмо се бар делимично упознали са његовим текстом.

Беседа на Крстовдан

У име Оца и Сина и Св. Духа,
Часни Оче, драга у Христу браћо, 
Узневши се на крст, добровољно, истоименом Твоме новом народу милости Твоје даруј, Христе Боже, развесели силом твојом православни род наш, победу дајући му над непријатељима, јер за помоћ има Твоје оружје мира, крст као непобедиву победу., певамо у кондаку празника Воздвижења часнога крста, који данас прослављамо. И заиста, крст је оружје мира које у себи носи силу исцељења, обновњеља, васкрсења и непобедиве победе. Крст је символ рата са грехом, смрти и сатаном, а мира са Богом. Символ пута од смрти у живот, пута који нас води пред врата Царства, символ победе над смрћу, и средство којим се долази до Васкрсења. ,,Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и нека узме крст свој и за мном нека пође! (Мт 16,24), позивао је и сада позива Спаситељ све људе овога света.

Рођење Пресвете Богородице

Небески владика; човек народа, еп. Андреј Ћилерџић

О БРАКУ, митрополит Иларион Алфејев

Будући да сам монах, ја на крају крајева, ништа о браку не могу рећи из сопственог искуства. Оно на чему ја заснивам (ово предавање) је искуство контаката са јако много људи, међу којима и брачних парова, са којима сам близак и са којима се знам много година.

Црква брак схвата као тајну, при чему није тајна само венчање, него сав брак као савез мужа и жене. Ни једна религија, ни један поглед на свет не односи се према браку тако као хришћанство које благослови чудо сједињења двоје људи у једно тело, једну душу и један дух.