уторак, 7. јануар 2014.

Беседа на Рождество Христово Св. Григорија Богослова, скраћена верзија

Христос се рађа - прослављајте! Христос са небеса - сусрећите! Христос на земљи - узвисите се! “Певајте Господу сва земљо”(Пс. 95, 1); и да обоје заједно кажем: “Узвеселите се небеса и зарадуј се земљо”(Пс. 95,11) - зарад Наднебескога, који затим (постаде) Земаљски. Христос је у телу - страхом и радошћу обрадујте се; страхом - услед греха, радошћу - ради наде. Христос је од Дјеве - жене девственујте, да Христу мајке постанете. Ко се не би поклонио Ономе од почетка? Ко не би славио Последњега?
Опет се тама развејава, опет настаје светлост (Пост. 1,2-4); опет Египат бива кажњен тамом, опет стуб (светлости) обасјава Израиљ (Изл. 10, 21: 13, 21) - “Народ који седи у тами” незнања, нека види велику светлост (бого)познања (Ис. 9, 2). “Старо прође - ево све ново постаде”(2 Кор. 5, 17). Слово (старозаветно) се повлачи, Дух осваја. Сенке нестају - Истина наступа (Рм. 7, 6: 2 Кор. 3. 6; Кол. 2, 17: Јевр. 8. 5:10, 1). Мелхиседек се испуњује: Онај који је (као Бог) без матере - постаје (сада као Човек) без оца (Јс»р. 7, 3): без мајке претходно (у првом рођењу), а без оца у другом (рођењу, тј. оваплоћењу). Закони природе се укидају! Јер треба да се испупи горњи свет. Христос заповеда, немојмо се успротивити.”Сви народи запљескајте рукама”(Пс. 46, 2), “јер нам се роди Дете, Син нам се даде, Којега је власт на рамену Његовом јер се узноси заједно са Крстом - и назива се име Његово: Анђео Великог - то јест Очевог - Савета”(Ис. 9, 5). Нека Јован узвикне: “Припремите пут Господњи”(Мат. 3, 3). И ја ћу узвикнути значење овога дана: Бестелесни се оваплоћава, Реч (Логос;) добија дебљину (тела), Невидљиви бива виђен, Недодирљиви постаје опипљив, Ванвремени добија почетак, Син Божји Син Човечији постаје, “Исус Христос - јуче и данас и у векове исти” (Јевр.13,8).
Нека се Јудеји саблажњавају, нека се Јелини потсмевају, нека јеретици болују од брбљарија. Повероваће онда када Га виде да узлази на небо. Ако ли не тада, онда (сигурно) када буде долазио са неба и као Судија заседао (да суди). Но то ће бити касније. А сада је празник Богојављења, то јест Рођења (=Божића). Јер се обоје (тако) називају: два имена дата једном догађају. Јер се Бог јави људима рођењем, прво (као Бог): Онај Који Јесте и свагда Јесте из Свагдасуштога изнад узрока и разлога - јер нема већег логоса од Логоса (=нема вишег смисла од Смисла); а друго (као Човек): постао је касније ради нас - да би Дародавац бића даровао и добробиће. Или боље речено: пошто смо услед зла склизнули (=отпали) од добробића, да нас у исто поново врати кроз оваплоћење. Име пак јављању је - Богојављење, а рођењу – Рождество. То је наше светковање, то данас празнујемо: Божији долазак људима - да бисмо ми Богу дошли, или, да тако кажем погодније: повратили се. Да свучемо са себе старога човека и да се у новога обучемо (Еф. 4, 24). И као што смо у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо (1 Кор. 15, 22), да се са Христом заједно родимо, и сараспнемо, и сапогребемо, и саваскрснемо. И као што су (грехом Адамовим) од добрих ствари дошле жалосне, тако ће (са Христом) од жалосних опет повратити се добре. Јер тамо где се умножио грех, онде се још већма умножи благодат”(Рм. 5. 20).


И ако (нас) је окушање (забрањеног плода) осудило, колико (нас) је већма оправдало Христово страдање? Зато празнујмо, не вашарски, него божански: не светски, него надсветски. А како ће бити то (празновање)? - Немојмо венцима китити капије. Нити улице украшавати, немојмо очи засићавати, ни уши музиком заглушивати, ни грло развраћати (сластима), нити додирима уживати - свим тим за порок погодним путевима и уласцима за грех. Немојмо се одавати преједањима и опијањима, са чиме је спојен телесни неморал (Рм. 13, 13), јер су злих учитеља лекције зле, или још тачније: од злог семења зли су плодови. Не настојмо да једни друге побеђујемо у неумерености. А за мене је неумереност све што је сувишно и преко потребе, нарочито док други (око нас) гладују и оскудевају, који су од исте иловаче и истог састава.


Ми пак, који смо поклоници Логоса, ако и треба у нечем да уживамо, уживаћемо у речи и закону божанском и у приповедањима (божанским) о другим (догађајима) и о овима који сачињавају данашњи празник - да нам уживање буде својствено и блиско Ономе који нас је саздао.


Очев Израз и Реч - долази у Своју слику (=у човека), и тело узима ради тела (мојег), и с душом умном се сједињује ради моје душе, очишћујући слично сличним. И у свему, осим греха, постаје човек, зачет од Дјеве, која је и душом и телом предочишћена Духом (Светим) - јер је требало и рођење почаствовати и девственост испоштовати. О, новога ли мешања! О, чуднога ли сједињења! Онај који ЈЕСТЕ - постаје и Нестворени ствара се, и Несместиви бива смештен, кроз разумну душу која је посредовала између Божанства и грубости тела; и Богати осиромашује, јер узима сиромаштво мојега тела, да бих се ја обогатио Његовим Божанством; и Пуни се испражњава, умањује се за кратко од Своје славе да бих се ја причестио Његовом пуноћом (Фил. 2, 6-8; Кол. 2, 9 -10). Какво је то богатство доброте, Каква је то тајна ради мене! Имао сам удела у лику (Његовом) и нисам сачувао; сада Он узима удела у телу моме, да би и лик спасао и тело обесмртио. И (тако) другу заједницу заједничари, много преславнију од оне прве утолико што је тада дао нама оно боље, а сада узима удела у лошијем. То је од оног првог богоприличније, то је узвишеније за оне који ум имају. Шта ће нам на то рећи клеветници (јеретици), оптужитељи онога што је за похвалу, мрачњаци око светлости, неуки у мудрости, за које Христос узалуд умре, некорисна створења, творевине Лукавога?





Зар за доброчинство оптужујеш Бога? Зар је зато Он мали што је ради тебе смирен? Зар зато што је дошао по изгубљену овцу Пастир Добри - Који душу (своју) полаже за овце - на горе и планине где си ти приносио жртве и нашао залуталу (овцу) и нашавши узео Је на рамена (Лк. 15, 4 - 6; Јн. 10. 11), на којима (Му) је и дрво (Крста), и узевши повратио ју је у виши живот, и повративши је прибрао је онима које су остале (тј. Анђелима)? Само једно омрзни око Христовог рођења - Иродово убиство деце (витлејемске); или можда боље: успоштуј и ту жртву која је истог узраста са Христом, жртвовану пре Опште Жртве. Ако (Христос) бежи у Египат, добровољно бежи с Њим, јер је добро бежати са прогоњеним Христом. Проходи беспрекорно кроз све Христове узрасте и снаге, као ученик Христов. После тога поучавај у храму, изагнај (из храма) оне боготрговце (Јн. 2, 14 - 16); буди каменован, ако и то треба претрпети: провешће те кроз оне који те гађају, добро знам да ће проћи и кроз њих, као Бог, јер се Логос не може каменовати. Ако будеш приведен Ироду, немој много одговарати: успоштоваће те и (твоје) ћутање више него других многе речи. Ако будеш шибан, затражи и оно остало. Окуси жучи - ради окушања (Адамовог); напој се оцтом, тражи пљувања, прими шамарања и ударања; окити се трновим венцем - строгим по Богу животом; огрни се пурпурном кабаницом, прими трску, нека ти се (ругалачки) клањају они који исмевају истину. На крају, сараспни се (с Христом), саумртви се (с Њим), сапогреби се (с Њим) добровољно, да би и саваскрсао (с Њим), и сапрославио се, гледајући Бога колико је (то) могуће и виђен будући (од Њега), у Тројици поклањанога и слављенога, Којег и сада желим да нам се јавља јасније, колико је доступно свезанима телом, у Христу Исусу Господу нашем, Коме слава у векове. Амин.

Нема коментара:

Постави коментар