Празници посвећени
мученицима не уважавају се само због тога што долазе по редоследу, но и по
усрђу оних који их празнују. А ово што рекох овако схватам.
Ако си мученику подражавао, ако си се потрудио
да и сам будеш добродетељан као мученик, па си трагом његовог мудрољубља пошао,
онда си празник, мученички прославио, а ако празник и није био, поштовање
мученика је подражавати му. И као што су они, који су порочни, без светковине и
онда када се празнује празник мученика, тако се и добродетељни, и када није
празник, светковином радују; јер је празник у чистој савести, као што је то и
апостол Павле разјаснио када је рекао: “Зато да празнујемо не у староме квасцу,
ни у квасцу пакости и лукавства, него у бесквасном хљебу чистоте и истине.