Догмати - бити или не бити, света и човека, епископ пожаревачко-браничевски Г. Игнатије Мидић

Свако хришћанско учење, сваки догмат, непосредно се тиче живота људи, тј. њиховог вечног живота. Догмати су у православној Цркви живот и зато у свакој њиховој формулацији треба тражити њихов дубљи животни смисао. Уколико то није случај, своде се на логичке дефиниције, које као такве често могу бити и изван стварних животних проблема, те стога постају мртва слова. Нажалост, све је мање хришћана који у догматици виде откровење истине, које апсолутно утиче на ,,бити или не бити" света и човека. Због тога и црквени посленици врло ретко, ако не и никако, говоре о догматским темама у Цркви, а у свакодневном животу то апсолутно осдуствује као нешто сувишно, застарело и непотребно, или шта више недокучиво за обичне људе, чиме треба да се бави само један мали број људи, нпр. професори догматике. Ако се нешто и говори у вези са хришћанством, најчешће су то проповеди етичког карактера и садржине, а не догматске истине. Из наведених разлога догматика и реч догма имају негативну конотацију, која сама по себи не трпи никакву расправу. Насупрот оваквом гледишту, да би постала живот, догматика би требало да се бави, без обзира на то да ли се у њој говори у Цркви или у школи, не само саопштавањем одлука Цркве, донесеним на васељенским и помесним саборима, већ, пре свега, њиховим тумачењем, и то оних догматских аспеката који се тичу живота и непосредно и одлучујуће утичу на биће света и сваког човека понаособ. Једино тако ће они бити приступачни свим људима, јер се тичу живота или смрти која је заједнички проблем свих људи.