Св. тајна покајања и исповести

Није могуће говорити о Исповести, а да претходно нешто не кажемо о покајању. Када човек сагледа своју грешност и када спозна себе, тада га тишти његово стање и то га одводи у покајање и будност. Тако он прекорева себе и напредује у врлини. Доћи до овога није лако, захтева се стално напрезање и напорне борбе, а велику помоћ пружа исповедање. На исповести и уз помоћ духовног оца човек изнова налази себе, преумљује се и враћа Богу.

            ,,Лако је исповедити да нисмо постили у прописане дане, да смо пропуштали молитве и били неуздрживи у љутњи. Ипак, различита је ствар ако сам одједном појмио да сам упрљао и изгубио духовну лепоту, да сам веома далеко од свог стварног дома, свог реалног живота, и да је у самој бити мог битисања безнадежно нешто драгоцено чисто и дивно.“ каже о. Александар Шмеман.

Агонија екуменизма – Хартфордски апел

Јануара 1975. седамнаест америчких теолога, припадника различитих америчких Цркава, окупили су се на академији у Хартфорду како би разговарали о заједничкој хришћанској реакцији на 13 лажних и погубних секуларних идеја које подривају савремено Хришћанство и његов утицај у друштву. Након што је комисија детаљно претресла сваку од тачака, усагласила се око текста познатог као „Хартфордски апел“. Реакција на апел је надмашила сва очекивања. И у Америци, а посебно у Европи „Апел“ је дочекан са одобравањем, ругањем, бесом, а код верника са осећањем огромног олакшања што је неко коначно рекао оно што је требало одавно да се каже. Онај који је учествовао у овим седницама и који је потписао овај „Апел“ био је и о. Александар Шмеман. Отац Шмеман је замољен да напише есеј о коме ћемо овде говорити, али пре тога да наведемо одломке из Хартфордског апела како бисмо се бар делимично упознали са његовим текстом.