Прича о пријатељству

Неки човек, његов коњ и пас путовали су друмом. Када су се задесили задесили поред једног огромног дрвета, удари гром и све их покоси. Али човек није схватио да је напустио овај свет, па је наставио пут са своје две животиње...

Пут је био тежак и дуг. Стално су се пењали узбрдо, сунце је пекло и били су преморени, знојави и жедни. Иза једне окуке угледаше велелепну капију, сву од мермера, која је водила на трг поплочан златним плочама, насред трга стајала је чесма из које је текла кристално бистра вода. Путник, се обрати чувару на улазу:

"Добар дан."

"Добар дан" - одврати стражар.

"Које је ово лепо место?"

"То вам је небо."

Истинска љубав, љубав за вечност

Уобичајени радни дан у ординацији, око 08:30, kада је старији господин, око 80 година, ушао у чекаоницуу. Имао је рану на палцу коју је требало прегледати. Одмах је рекао да је у журби јер има састанак у 9 сати.

Замолио сам га да седне и причека знајући да ће проћи можда и више од сат времена прије него што ће га неко прегледати. Стално је погледивао на сат.

Одлучио сам да га ја прегледам обзиром да нисам имао других пацијената. Прегледао сам рану. Рана је била добро па сам разговарао с другим лекаром, и добио сам потребан материјал за санирање ране. Када сам се побринуо око његове ране, упитао сам га зашто тако жури. Било је чудно јер стари људи имају доста времена за оно што желе. Господин ми је рекао да се жури у старачки дом на доручак са супругом.

Распитивао сам се како је њено здравље. Рекао ми је да је она тамо већ дуже време и да има Алзхеимерову болест. У разговору сам га упитао хоће ли се његова жена љутити ако мало закасни... Одговорио је да она више не зна ко је он и да га већ 5 година не препознаје.

Био сам изненађен и упитао га:

"А ви и даље идете сваког јутра код ње иако она не зна ко сте?"

Насмејао се, потапшао ме по руци и рекао: "Она мене не зна, али ја њу знам ..."

Телом су ми прошли трнци. Једва сам суздржавао сузе. Када је напустио ординацију рекао сам себи:

"То је љубав коју желим у свом животу."

Истинска Љубав није ни физичка, ни филмска-романтична, истинска љубав је прихватање свега што је било, што јесте, што ће бити​​, и што неће бити.

Најсретнији људи не морају имати најбоље од свега;

Они ће направити најбоље од свега што имају!

непознати аутор

Две приче о снази воље, вере, наде и упорности

Два су се мала пријатеља клизала по залеђеном језеру.

Био је облачан и хладан дан. Дечаци су без страха уживали у клизању. Лед се изненада проломио и један од њих пропаде у воду. Вода није била дубока, али се лед почео стезати.

Други је дечак отрчао на обалу, дохватио камен и појурио до унесрећенога. Свом Снагом разбијао је лед и ухвативши пријатеља за руку, извукао га из воде.

Кад су стигли ватрогасци и схватили шта, се догодило, зачуђено су питали:

"Како ти је то успело? Како си могао тим малим каменом и слабим рукама разбити тако дебели лед? "

У том моменту, се огласио неки старац:

"Ја знам како је успео!"

"Како?" - Упитали су га ватрогасци.

Старац је одговорио:

"Није било никога да му каже како је то немогуће."

непознати аутор

Зашто људи вичу када су љути? Прича о удаљивању људи...

Једном је учитељ питао своје ученике:
"Зашто људи вичу кад су љути?"
Ученици су размишљали неко време:
"Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" рече један.
"Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" Пита учитељ - "зар није могуће говорити тихо и лагано?"
Ученици су давали још неке одговоре, али ниједан није задовољио учитеља.
Напослетку је објаснио:
"Када су две особе у свађи, љутите, њихова се срца јако удаље ... Зато морају викати једно на другога, како би њихов крик премостиo удаљеност и како би се могли чути. Што су љући, гласније морају викати јер је удаљеност међу њима све већа.

Писмо учитељу, Abraham Lincoln

,,Данас мој мали син креће у школу и све ће му тамо неко време бити страно и ново и зато бих молио да будете нежни према њему. Он креће у пустоловину која га може одвести преко континената у авантуру коју ће можда пратити ратови, трагедија и патња. Такав ће живот захтевати веру, љубав и храброст. Стога, драги учитељу, молим Вас ухватите га за руку и научите га ономе што мора знати. Научите га, али благо, ако можете. 

Научите га да на сваког непријатеља долази и један пријатељ. Мораће научити да сви људи нису праведни, ни искрени. Али научите га такође да на сваког подлаца долази један херој, на сваког поквареног политичара један предани вођа.

Научите га да десет зарађених центи вреди много више него један нађени долар, да је у школи много часније грешити него варати. Научите га како достојанствено губити и како уживати у победи када добија. Научите га да буде обазрив са обазривима, а непопустив са грубима. Научите га одмах да је најлакше надвладати насилнике.

11 ствари које нисте и нећете научити у школи, Bill Gates

Bill Gates, амерички бизнисмен и информатичар, оснивач компаније Microsoft, и један од најбогатијих људи у данашњем свету, недавно је одржао говор у Средњој школи о 11 ствари које нисте и нећете научити у школи. 

Правило 1: Живот није фер, навикни се на то.

Правило 2: Свет не интересује твоје самопоштовање. Свет прихвата ако постигнеш нешто пре него што се почнеш осећати добро у својој кожи.

Правило 3: Нећеш зарађивати 60 000 долара годишње чим изађеш из средње школе. Нећеш бити потпредседник са службеним телефоном, све док то не зарадиш.

Правило 4: Ако мислиш да ти је учитељ строг, чекај док не добијеш шефа.

Правило 5: Печење хамбургера није ти испод части. Твоји преци имали су другу реч за печење хамбургера: звали су то приликом.

Прича о сујети

Једна утицајна личност, из енглеског политичког живота, гњавила је премијера Дизраелија да јој додели титулу барона. Премијер није знао како да удовољи том човеку, па му је на крају рекао:

..Жао ми је што не могу да Вам доделим титулу, али могу да Вам понудим нешто још боље. Реците својим пријатељима да сам Вам понудио титулу, а да сте је Ви одбили."

"Сујетан човек не тражи да га цените, него да му се дивите."-Јован Дучић

Расизам у авиону, поучна прича

Једна жена, белкиња, стара око педесет година, добила је у авиону место поред једног црнца. Видно узнемирена позвала је стјуардесу.

Стјуардеса: ,,У чему је проблем, госпођо?"

Жена: ,,Зар не видите? Сместили сте ме поред црнца!!! Незамисливо ми је седети поред једног од тих... тих грозних људи. Дајте ми друго место, молим вас!!!"

Стјуардеса: ,,Чини ми се да су сва места заузета. Молим Вас дозволите ми да проверим да ли има ипак неко празно.

Стјуардеса се удаљила и вратила након неколико минута: ,,Госпођо, у економској класи нема места. Имамо још једно једино место у првој класи."

Пре него је госпођа успела изустити и једну једину реч, стјуардеса настави: ,,Знате, у нашој авиокомпанији је готово недопустиво да путник из економске класе седи у првој класи. Али, исто тако, било би скандалозно силити некога да седи поред особе која је испод свих нивоа. Затим се окрене црнцу и рече: ,,Дакле, господине, ако желите, узмите свој ручни пртљаг и преместите се у прву класу."

Путници који су слушали овај разговор спонтано су почели пљескати.

Новац без вредности, Anthony de Mello

Један старац продавао је све и свашта да би зарадио за живот. Остављао је утисак приглупог човека јер су му људи често плаћали лажним новцем, или су му говорили да су већ платили - иако то није била истина, али он је увек веровао људима на реч.

Када је дошло време да умре, погледао је у небо и рекао: ,,Господе, толико сам лажних новаца примио од људи, али их никада нисам осудио због тога; желео сам

мислити да не знају шта чине. И ја сам новчаница без вредности, зато, молим те, немој ме осуђивати."

Тада је зачуо глас са неба: ,,Како је могуће осудити онога који није осуђивао друге?"

Лако је наћи онога ко ради с љубављу, теже је пронаћи онога ко мисли с љубављу.

Поуке Светих Отаца

Бог нам се обраћа на различите начине, без обзира на лице кроз које нам говори. Св. Тома Кемпијски

Какав је човек у себи, тако он о свему спољашњем суди. Св. Тома Кемпијски