Један старац продавао је све и свашта да би зарадио за живот. Остављао је утисак приглупог човека јер су му људи често плаћали лажним новцем, или су му говорили да су већ платили - иако то није била истина, али он је увек веровао људима на реч.
Када је дошло време да умре, погледао је у небо и рекао: ,,Господе, толико сам лажних новаца примио од људи, али их никада нисам осудио због тога; желео сам
мислити да не знају шта чине. И ја сам новчаница без вредности, зато, молим те, немој ме осуђивати."
Тада је зачуо глас са неба: ,,Како је могуће осудити онога који није осуђивао друге?"
Лако је наћи онога ко ради с љубављу, теже је пронаћи онога ко мисли с љубављу.
