Неки човек, његов коњ и пас путовали су друмом. Када су се задесили задесили поред једног огромног дрвета, удари гром и све их покоси. Али човек није схватио да је напустио овај свет, па је наставио пут са своје две животиње...
Пут је био тежак и дуг. Стално су се пењали узбрдо, сунце је пекло и били су преморени, знојави и жедни. Иза једне окуке угледаше велелепну капију, сву од мермера, која је водила на трг поплочан златним плочама, насред трга стајала је чесма из које је текла кристално бистра вода. Путник, се обрати чувару на улазу:
"Добар дан."
"Добар дан" - одврати стражар.
"Које је ово лепо место?"
"То вам је небо."
