Теологија за нас није теоретска, интелектуална делатност, апстрактно бављење разним питањима. Православно богословље је надахнуто етосом чије је исходиште у светој Евхаристији. У нашем миленијуму православна теологија ће бити веома жестоко кушана питањима свештеног карактера човекове личности и свештеног карактера творевине Божије. Да би православна Црква пружила свету своје верно сведочанство истине човека и твари, мора да изађе из своје затворености и да потражи и ослови савременог човека ма где се он налазио, савременим речником. Православни теолози треба да негују дијалог са другим хришћанима, са другим религијама, са савременим философским тенденцијама, са савременим струјањима у уметности; са свим тим феноменима данашњице православна Црква мора водити стваралачки дијалог, иначе ће остати негде у прикрајку историје, претвориће се у неку врсту секте, а у том случају, као и све секте, немајући шта да пружи савременом човеку, једноставно ће се угасити. На својим плећима носимо велико наслеђе и не треба да седнемо негде по страни, него треба да са њим, носећи га и сведочећи о њему, корачамо у новом миленијуму.
Нема коментара:
Постави коментар