Човек се не може сакрити од смрти и у тварном тражити бесмртност, јер тварно је смртно по својој природи. Бог је тај који даје живот вечни и само у Његовом наручју и под Његовим окриљем човек је сигуран да му смрт неће наудити, односно да неће имати последњу реч над њим, јер Христос је својом смрћу и васкрсењем победио смрт. Учествовањем у Св. Евхаристији и примањем усиновљења на њој причешћујући се Телом и Крвљу Сина човек прима лек против смрти, лек бесмртности. Ево приче која показује да нема места на земљи на које би човек отишао и сакрио се од смрти. Црква није место на коме се сакривамо од смрти, већ место где смрт нема завршну реч. То је место њеног пораза и немоћи, неделотворности. Смрти где ти је жалац; Аде, где ти је победа? Но, ван Цркве смрт влада и немогуће је од ње сакрити се.
ПРИЧА: Један багдадски трговац послао је слугу да обави неки посаона пијаци, али се овај вратио тресући се од страха. "Господару, док сам ишао пијацом, сударио сам се са неким незнанцем. Погледао сам му у лице и видео да је то смрт. Запретила ми је и удаљила се. Сада се бојим. Дајте ми коња, молим Вас, да побегнем у Самару и тако је избегнем." Трговац забринут за свог верног слугу, дао му је најбржег коња и овај је одмах одјахао. Недуго затим, трговац је отишао на пијацу и видео смрт како кружи у гомили. Пришао јој је и рекао: "Запретила си мом сиротом слуги јутрос. Шта је то требало да значи?" "То није била претња", одговори смрт, "већ изненађење што га видим овде у Багдаду." "Зашто не би био у Багдаду? Па он овде живи.", упита трговац. "Не знам, али речено ми је да ћу га вечерас затећи у Самари."