"На стражи мојој стаћу", каже предивни Авакум. И ја са њим данас стаћу на датој ми од Духа власти и созерцању, и размотрићу и познаћу шта ће ми се јавити и шта ће ми се говорити. И стадох, и разгледах: и гле човек узишао на облацима, и он је висок веома, и изглед његов као изглед анђела, и одећа његова као сјај муње која прелеће; и подиже руку своју према истоку, и повика гласом великим - глас његов беше као глас трубе, и око њега као мноштво небеске војске - и рече: " Данас је спасење свету, свеколиком видљивом и свеколиком невидљивом."
Пасха је Господња, Пасха, и опет кажем Пасха, у част ( Свете ) Тројице. Ово је нама празник над празницима, и свечаност над свечаностима, толико превазилазећи све друге. Данас само васкрсење празнујемо, не више само у нади ишчекивано, него већ догођено, које сав свет себи сабира. Зато, сваки нека приноси плод овом времену, и нека доноси празнични дар, било мали или велики, од духовних и Богу милих дарова, колико сваки има моћи.
Бог је свагда био и биће, боље рећи: свагда ЈЕСТЕ. Јер ( рећи ): био и биће - делови су нашег времена и трошне природе, а Он је свагда сушти ( ο'Ων ), и тако сам Себе назива јављајући се Мојсију на гори ( Синају - 2 Мој 3,14 ). Јер Он, обухвативши у Себи има свецело биће, нити започето, нити престајући, као неки океан суштине бескрајан и безграничан, који превазилази сваки појам и времена и природе, једино умом бледо означаван, и то овлаш и ограничено. Мени се пак чини ( да Бог то чини зато ): да би ( нас ) оним што је схватљиво привлачио к Себи - јер оно што је сасвим несхватљиво, то је и безнадежно и беспокушајно- а оним што је несхватљиво ( позивао нас ) да му се дивимо, а кад му се дивимо онда га још више желимо, а жељено нас очишћује, очишћујући пак чини нас боголика.
Наиме, коме је и зашто изливена крв ( Христова ) за нас, велика и славна ( крв ) Бога и Архијереја и Жртве? Јер смо били држани од лукавога ( ђавола ), продани под грех, и у замену смо добили уживање зла. Ако ли откуп бива не другоме него ономе који држи ( заробљеног ), тражим ( да дознам ) коме је она принети и ради којег узрока? Ако ли је лукавоме ( ђаволу ), авај! каква увреда! - Јер није да само од Бога, него и самога Бога добија разбојник као откуп, и тако ( прими ) већу плату од његове тираније, због чега је праведно било да и нас поштеди. Ако ли пак Оцу ( приноси жртву крви ), као прво: како ( и зашто )? Јер нисмо од Њега ( = Оца ) били држани. А друго, који је разлог да крв Јединороднога угађа Оцу, који није прихватио ни Исака приношенога од оца ( Аврама ), него је заменио жртву, давши овна уместо ( сина као ) разумне жртве. Јасно је, дакле, да ( жртву ) прима Отац, не тражећи је, нити потребујући, него ради домостроја ( спасења нашег ) и зато што је требало да се човек освешта људском природом Бога, да би нас Он избавио, победивши силом тиранина, и да ( нас ) Себи поврати кроз Сина посредујућег, који је то у част Оца домостројитељно извршио, и којем ( као Оцу ) Он очигледно све уступа. То су ( дакле ) тајне Христове, остало нека буде поштовано ћутањем.
Узећемо удела у Пасхи ( тј. јешћемо је ), сада још праобразно, мада ( много ) јасније од старе (Пасхе) - јер законска Пасха, усуђујем се рећи, била је бледи праобраз ( овог ) Обрасца, - а мало касније ( јешћемо на небу ) савршенију и јаснију, када ову Логос буде пио нову у Царству Оца Свога, откривајући и учећи ( нас ) оно што је сада са мером показао.
Но, хајдете и ми да узмемо удела у Закону, јеванђелски, а не писано; савршено, а не несавршено; вечно, а не привремено. Учинимо главом ( својом ) не доњи Јерусалим, него горњу митрополију ( = мајку градова ); не овај сада ( град ) гажен од војске, него онај од анђела прослављани. Принесе жртву, не младу телад, јагњад не " која имају рогове и папке " која имају много мртвога и неосетљивог, него принесимо Богу жртву хвале на горњи жртвеник, са вишњим хоровима анђела. Прођимо прву завесу, приступимо другој, завиримо у Светињу над светињама. Рећи ћу и нешто веће: принесимо сами себе Богу на жртву, боље рећи жртвујмо му сваки дан и сваки покрет ( наш ). Све примајмо ради Логоса ( Христа ), страдањем страдање (Његово) подражавајмо, крвљу крв почаствујмо, на крст пођимо добровољно. Слатки су клинци, мада су и врло болни. Јер страдати са Христом и за Христа, пожељније је неголи уживати са другима.
Многа су чудеса овдашњег времена ( Пасхе ): Бог разапет, сунце помрчало и опет се расветлило, јер је требало да са Творцем састрадавају и створења; завеса се раздрла; крв и вода се из ребра излила - једно као човека, друго изнад човека; земља се потресла, камење је ради Камена распало се ( мртви су устали ради веровања у последње и опште васкрсење; чудесна знамења на гробу, и она после гроба, која ( сва ) ко би могао достојно да похвали!? Али ниједно није ( такво ) као чудо мојега спасења: мало капи крви - сав свет препорађа, и постају као текуће млеко свима људима, сједињујући нас и сабирајући у једно ( = тело Христово = Цркву ).
Но, о Пасхо велика и свештена, и свега света очиститељна! Јер ћу разговарати с тобом као са живом. О логос Божији, и Светлости, и Животе, и Мудрости, и Сило! Јер се радујем свима Твојим именима. О ( Христе ) порода, и Покрету, и печат Великога Ума ( Оца )! О Логосе умни, и човече виђени, који све држиш сабрано речју силе Твоје!
Ако достојно достигнемо жељени циљ, и будемо примљени у небеска насеља, ваљда ћемо Ти и тамо приносити пријатне жртве на свети олтар Твој, о Оче, и Логосе, и Свети Душе, јер Теби приличи свака слава, част, и моћ, у векове векова. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар